Беседа на Светој Литургији на празник Светог Јована Крститеља у Франкфурту


У име Оца и Сина и Светога Духа

Бог се јави!

Свима вама, браћо и сестре, честитам радосни празник Крштења Господњег, Богојављењe. Као и данашњи празник. Данас Црква посебно велича честитог и славног пророка Претечу и Крститеља Господњег Јована. Као што после Рождества Христовог Црква прославља Сабор Пресвете Богородице, прослављајући Богородицу, која је својим најчистијом девственошћу и најчистијом душом послужила за оваплоћење Бога међу родом људским, тако и ми данас славимо, прослављање Сабора Светог Јована Крститеља, који је обавио обред над оним пред ким је дошао да му припреми пут тј. – Крштење Господње, Богојављење Господње. Он је можемо слободно рећи браћо и сестре био установитељ две Свете Тајне – Тајне Покајања и Тајне Крштења, којом се сви ми крстимо као православни хришћани.

И данас, прослављајући успомену на Јована Крститеља, кога Црква велича као границу пророка, а почетак апостола – првомученика у благодати, који се велича песмама у служби посвећеној њему, састављеном од светих отаца, који га називају “ гором са добрим глаголом“, која је цвркутала речи богоугодне за Бога утешне, а за људе поучне. Данас се посебно сећамо онога о чему је проповедао Јован Крститељ. А цео смисао, који се као црвена нит провлачи кроз целу његову проповед, био је: „Покајте се, јер се приближи Царство небеско!“ (Матеј 4.17).

Покајање, свест о сопственој кривици пред Богом у својој неисправљености, у својој лењости, у неспремности да се искрено воли Бог, и да се боримо за Њега и за живот вечни.

Осећај покајања, који је био својствен свецима, а који су говорили да је покајање најнеопходније у нашем животу, потребно нам је, јер у човеку поставља здраву основу за људско општење или комуникацију са Богом.

Кршењем Божијих заповести увредили смо самога Бога. А покајање је осећање које даје искреност у општењу човека са Богом. Господ се увек открива љубављу према нама, и важно је да и ми отварамо своје срце према Њему. Ово је веома важно, браћо и сестре, то покајничко осећање, покајничко расположење из љубави према Богу. Уосталом, ако некога волимо и ако смо овог вољеног увредили, осећамо се кривим пред њим. Дакле, љубећи Бога, ако смо Га увредили својим грехом и својом неправдом, онда бисмо, сходно томе, требало да се осећамо кривим пред Богом. Штавише, увредили смо Љубав – Љубав, која је спремна да се жртвује у односу на нас, да буде разапета за нас на Крсту, само да не умремо, само да не упаднемо у невоље, само да ми имамо вечни живот..

И данас, прослављајући празник Светог Јована Крститеља, сећамо се многих његових врлина – и девичанске чистоте и искрене љубави према Богу, која га је као пламен потпуно захватила и ставила у службу Божију, и залагање за истину пред царем Иродом, због чега му је одсечена глава. Можемо се сетити и његових светих родитеља, који су родили и васпитали тако великог светитеља Божијег, о коме је сам Господ говорио апостолима, да „нема већег од рођеног од жене од Јована Крститеља“ (Мт. 11.11).

Али данас, браћо и сестре, пре свега морамо се сетити његове свете беседе – и поруке у беседи која нам је тако потребна. У новије време свети оци су говорили да би једина неопходна тема за беседу била тема „О покајању“.

Понекад смо тако равнодушни, браћо и сестре, не видимо своје грехе толико да у тренутцима чак постане страшно како ми људи непромишљено живимо, заглибљени у страстима, у гресима, у безакоњу, заборављајући да је Господ за нас распет и да нас чека да будемо чиста срца, чистих мисли и чистих дела Њега ради. А чистота срца је немогућа без покајања. Чистота срца је немогућа без исповести, без признања кривице. Али ако постоји чистота срца, ако постоји тежња ка чистоти срца кроз покајање, онда је Царство Небеско у срцу, и Царство Небеско у души. Као што је Јован Крститељ рекао: „Покајте се, јер се приближи Царство небеско! (Матеј 4.17).

Покајањем, браћо и сестре, можемо толико приближити себи Царство небеско да ће ући у нас, као што пише у Светом Писму: „Царство Божије је у вама“ (Лк. 17,21). Али све долази кроз покајање. Све иде кроз живи однос са Богом, а не формални – упалили смо свећу, механички се прекрстили, пољубили икону и ноншалантно изашали из храма. Не, него, живо срце, живо учешће, живи однос човека према Богу – то је важно, браћо и сестре. И тада ће Господ, ако у нама постоји сила покајања, све испунити својом милошћу, очистиће срце наше, очистиће душу нашу, и створиће у нама пребивалиште Духа Светога, пребивалиште Живога Бога.

Нека би Бог дао да будемо учесници у благодати Духа Светога који је јуче био изнад воде када смо је освештали. Знајте да је Господ спреман да излије силу Своју на свакога од нас ради очишћења душа наших, ради непропадљивости у вечности наших бесмртних душа. Као што водена природа постаје нетрулежна и света, тако и наше душе могу постати најчистије, очишћене од сваке прљавштине, спремне за живот вечни.

По речима Светог Аве Јустина: “Нека велики Еванђелист Божји, велики Мученик, велики Пророк, велики Светитељ, Јован, Највећи између рођених од жена, помоли се за нас да Господ опрости тешке грехе свакоме од нас и свима нама.

Нека би он, са Пресветом Богомајком, Која је једино већа од Њега у свима световима, нека би они молили се за нас, за род наш, за све људе, за сав свет, еда би Благи Господ смиловао се на нас многогрешне и избавио нас од свега што душу сатире и убија”. Амин!

Бог се јави!

о.Слободан Тијанић

151 Ansichten0 Kommentare

Aktuelle Beiträge

Alle ansehen