Велики покајни канон написао је критски архиепископ из 8. века Андреј. Појава канона повезана је са покајањем овог светитеља за јерес монотелетизма (на грчком језику μονοθελητισμός „једна воља“ је христолошко учење, проглашено за јерес, које се развило почетком 7. века у Византији, као резултат настојања царске власти да успостави верско јединство у држави). Канон је допунио савременик архиепископа Андреја, преподобни Јован Дамаскин.
Покајнички канон постао је део богослужења након земљотреса. Рукопис се чувао у манастиру Светог Потапија у Цариграду. 790. године главни град царства претрпео је земљотрес. Монаси су побегли на градски трг, даље од зграда које су падале. Узели су рукопис канона и прочитали га молећи се за смиривање стихије. После тога канон је почео да се чита на дан несреће, а затим и за време Великог поста са молитвом монаха Јефрема Сирина. Канон је добио општу црквену употребу у 9. веку.
У канону Андреја Критског има 250 песама (тропара). Сваки тропар се завршава псалмским припевом: „Помилуј ме, Боже, помилуј ме“. Текст канона прожет је осећајем покајања за грехе и покрива догађаје читавог Старог завета: од пада Адама и Еве до земаљског живота Господа Исуса Христа. Штавише, старозаветни и новозаветни заплети овде се преламају кроз осећања особе, казивање је у првом лицу.
У храму Васкрсења Господњег у Франкфурту служиће се у следећим терминима:
Понедељак, 15. март, 18.00 часова.
Уторак, 16. март, 18.00 часова.
Среда, 17. март, 18.00 часова.
Четвртак, 18. март, 18.00 часова.
Извор: www.crkva-frankfurt.org
Comments