SERBISCHE ORTHODOXE KIRCHE

КРАТАК ИСТОРИЈАТ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ФРАНКФУРТ

Црквена општина са седиштем у Дармштату основана је 17. марта 1964. године на основу одлуке Патријарха српског Германа. Када је основана, црквену општину и парохију Дармштат опслуживао је протојереј Добривоје Чилерџић. Поред проте Добривоја помиње се Миливоје Цветковић и отац Арсеније, који су служили у Дармштату. По оснивању Епархије западноевропске, од 1. августа 1969. за пароха у Дармштату постављен је новорукоположени свештеник Слободан Милуновић. Централно богослужбено место парохије било је у Дармштату, православном руском храму Свете Марије Магдалине, под јурисдикцијом Руске заграничне цркве, а богослужило се повремено и у градовима од Касела до Штутгарта. По преласку јереја Слободана из Дармштата у Минхен, за пароха у Дармштату постављен је његов рођени брат, новорукоположени свештеник Градимир Милуновић. Године 1987. долази до неспоразума по питању самозваних свештеника на релацији између Епископа Марка, архијереја Руске заграничне цркве и Епископа Лаврентија, Архијереја Српске православне цркве. Последица тог неспоразума била је за Српску цркву губљење православног храма у Дармштату. После тога тежиште богослужбеног живота преноси се из Дармштата у Франкфурт, где је у Екуменском центру, бившем храму Кристус кирхе, на Бетовен плацу, у делу храма (сакристија) Екуменског центра преуређена једна капела,  а коју је освештао Епископ западноевропски Лаврентије 1976. године, посветивши је Светом апостолу и еванђелисту Луки.

Од постојеће парохије дармштатске, а на предлог архијерејског намесника за Јужну Немачку протојереја Душана Колунџића, 20. априла 1996. основане су две парохије: прва и друга парохија франкфуртска са седиштем у Франкфурту. Истог датума, на предлог надлежног Архијереја Константина, за територију Висбаден-Мајнц основана је мисионарска парохија. Од 1. новембра за пароха прве франкфуртске парохије и старешину храма и црквеноопштинске канцеларије постављен је протонамесник Градимир Милуновић, а за пароха друге франкфуртске парохије новорукоположени свештеник дипл. теол. Петар Књегињић, на чији предлог је 27. марта 1998. од територије мисионарске парохије Висбаден- Мајнц основана трећа франкфуртска парохија. Од 31. јула 1999. јереј Петар Књегињић разрешен је дужности пароха у Франкфурту, а за пароха друге франкфуртске парохије и старешину храма постављен је протонамесник Стојан Барјактаревић. Због одласка у Епархију западноевропску протонамесник Градимир Милуновић је 1. марта 2001. разрешен дужности пароха у Франкфурту. За пароха упражњене прве.франкфуртске парохије постављен је 1. августа 2001. јереј Симон Туркић, а од 1. октобра исте године за пароха новоосоноване треће парохије протонамесник Марко Јовановић. У новембру 2011. године протонамесник Симон Туркић бива постаљен за стрешину храма и црквеноопштинске канцеларије. Након доласка о. Симона на место старешине долази и до историјског тренутка за црквену општину Франкфурт, и 11. децембра 2012. године се купује храм од Евангелистичке цркве на Галусу са пратећим објектима и са две хиљаде квадрата плаца, чиме је испуњења дугогодишња жеља верног народа на простору Хесена, и креће се у преуређење истог и са редовним службама у новом храму који је посвећен Васкрсењу Господњем и освећен је малим освећењем. Нови храм посећује и.у њему служи и Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј.  Промена која је настала у тадашњој епархији средњоевропској захватила је и црквену општину Франкфурт. Доласком Епископа Сергија(Карановића) на чело епархије 2015. године, Франкфурт постаје седиште новоосноване епархије франкфуртске и немачке и то остаје до доласка садашњег Епископа Григорија када седиште бива премештено у Диселдорф. У 2016. години долази до промене у парохији, о. Марко Јовановић одлази у парохију у Манхајм, а на његово место долази јереј Милорад Маријановић. Вредно је споменути да је у Франкфурту у храму Васкрсења Господњег одржана и прва епархијска слава Светои Николај српски, када је угоштено више Епископа српске цркве и свештенство. Одлуком Епископа Григорија, а по потреби службе од 01. августа на место о. Милорада Маријановића и о. Стојана Бајрактаревића долазе протојереј Слободан Тијанић из Фридрихсхафена и протонамесник Неђељко Ђокић из Диселдорфа.

Црквена општина у Франкфурту налази се на просторима покрајина Хесен делом Бајерна  и обухвата следеће веће градове: Франкфурт, Офенбах, Дармштат, Ханау, Гизен и Ашафенбург. Припада Архијерејском намесништву за Јужну Немачку, а граничи се са црквеним општинама у Висбадену (која је издвојена из ЦО Франкфурт 2012. године), Каселу, Вирзбургу, Манхајму. При парохији постоји црквени хор „Св. Василије Острошки“, основан 1998. године. Постоји Коло српских сестара који делује по потреби. При храму Васкрсења Господњег се одржава веронаука и школа ћирилице. Пароси и представници црквене општине узимају учешћа у Екуменским скуповима и другим манифестацијама. Црквена општина у Франкфурту организивана је сагласно са Уставом Српске православне цркве. Матичне књиге се воде од 1964. године.

​

​

​

О ХРАМУ ВАСКРСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ФРАНКФУРТУ

​

​

Храм Васкрсења Господњег на Галусу вјерници у Франкфурту не зову више “нови храм”, него “наш храм”. Разлог је у томе што смо храм на Галусу купили 2012. године 11. децембра. У капели Св. Луке служи се од 1976. Године и од тада се чекало да имамо “наш храм”. Девет година храм Васкрсења је НАШ и протеклих година град Франкфурт свједочи о преображају храма. Највише унутрашњем; тј. интеријер храма је скоро непрепознатљив са оним из 2012 г. Тако нас наш храм педагошки духовно усавршава да сви ми који желимо своју промјену, требамо кренути прво од унутрашњег преображаја, да би били нови - бољи људи у Христу Васкрслом Господу. Храм краси, како вели наш владика Г. Григорије “премоћан олтар”, са импозантним иконостасом (радио Мг Милан Ракочевић - техника: Рашка школа), са мозаичним иконама у Византијској техници рађене при ЦО Франкфурт. Часни Престол, који кроз царске двери дјелује као чадо иконостаса. Иза је Горње мјесто од црвеног мермера које је конвертитано у дворишту храма од евангелистичке проповједаонице, вриједним рукама Г. Ракочевића. Жртвеник и чесма су такође од мермера. Све умјетнички, ручни рад, који ће красити странице црквене историје. Зидове храма оживљују у истом ритму фреске, живопис који је радио и ради Г. Раде Сарић, са централном фреском: Господ на престолу славе. Патос олтара и степенице испред краси Студенички мермер, симболизујући нашу везу са Светим Немањићима и Отаџбином која се зове Царство небеско. Патос у храму је умјетничко дјело (израђен у Шумадија Гранит): са Равенском солејом и плоче са стране урађене у техници “отворене књиге”, хиландарских димензија и узора. Полијелеји у храму су царски руски, купљени из Москве. Целиваонице и јединствен Христов гроб радио је Драган Петровић из Београда. Наш храм је заиста Лађа спасења и пројављено Царство небеско у које улазимо да сви заједно “припаднемо Христу Богу нашем”. Подрум испод храма су наши вјерници добровољним радом, који је трајао око двије и по године, претворили у просторију која ће бити сала. Светосавци су одрадили подвиг направивши од тривијалне њиве вриједан простор, који ће свакако допринијети свијетлој перспективи наше Цркве у Франкфурту. На Главном гробљу у Франкфурту (Hauptfriedhof), урадили смо спомен крст на војном гробљу на мјесту гдје су сахрањени 42 српска и руска војника из Првог свјетског рата. То смо урадили на стогодишњицу од завршетка Првог свјетског рата (11.11.1918-11.11.2018). Интересантно је да је крст урађен од камена црвеног мермера Верона који је био масив на Часној трпези код евангелиста у храму који смо купили. Посебно нам је драго што је од тог камена урађен крст за наше претке Мученике пострадале овде прије једног вијека. Крст је урадио Г. Ракочевић код нашег храма. Звоник уз храм смо украсили са билећким каменом и крст од бетона за плехом боје злата. Тако да је сада наш пирг препознатљив у Франкфурту по каменом мозаику и свијетлом крсту који и по ноћи сија (једини у Франкфурту). На пиргу ће бити насликана фреска Богородица “заштитница града Франкфурта”. Послије прославе Св. Саве настављамо живопис - фрескописање храма. На прољеће крећемо у финално сређивање сале. Послије тога предстоји нам сређивање улаза у храм (Двери), двориште храма са оградом и настрешница од пирга.

​

​