top of page
BTJk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1b

TOTENGEDENKEN / ПАРАСТОС 

1.

Са светима упокој, Христе, душе слугу твојих, где нема болести ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

2.

Духови и душе праваденика славиће Те, Господе.

3.

Ти си Бог који је сишао у ад, и ослободио окова сужње, сам и душе слугу твојих упокој, Спаситељу.

4.

Једина чиста и непорочна Дјево, која си Бога бесемено родила, моли да се спасе душа слугу твојих.

5.

Нема светога као што си Ти, Господе Боже наш, који си укрепио верне твоје, Добри, и утвдрио их на камену исповедња твога.

6.

У блаженом уснућу вечни покој подај, Господе, уснулим слугама твојим, и учини им вечан спомен.

Заказивање парастоса

Парастос можете заказати у канцеларији цркве, на Галусу или на телефон храма Васкрсења Господњег у Франкфурту: 069 367 006 66, или позвати негог од свештеника на мобилни телефон.

Молимо Вас да парастос не заказујете путем мејлова (електронске поште). За парастос вам је потребно кољиво (кувана пшеница) и црвено вино.

​

Panichida

Alle Fragen rund um das Thema Panichida. Bitte planen Sie keine Panichida per E-Mail. Rufen Sie bei uns in Büro an: 069 367 006 66.

​

Über das Gedenken in der Kirche 

 

Für die orthodoxen Gläubigen ist das Gedenken an die Toten wichtig, denn sie sind weiterhin Teil der Gemeinde, die alle Lebenden und Toten, und auch die un- sichtbaren Mächte, die Engel, umfasst. Die Toten sollen eben nicht vergessen wer- den, sondern ihr Andenken wird durch eine Reihe von Gottesdiensten für die Fa- milien der Verstorbenen wie auch für die Gemeinde aufrecht erhalten. Die Seele des Menschen ist als Geschenk Gottes unsterblich und wird nach dem Tode durch Seine Gnade wieder mit Ihm vereint. „Im Unterschied zu den Menschen, ‚die keine Hoffnung haben’ (1Thess 4,13), nehmen gläubige Menschen am Grab nicht Ab- schied von jemandem, der ins Nichts verfällt, sondern in ein anderes Leben über- geht, das seine Vollendung am Ende der Zeiten haben wird“ (Kallis, 100 Fragen, S. 205). Auch der Leib des Verstorbenen wird bei der Wiederkunft des Herrn auf- erstehen.

О помену за умрле

За мртвима не треба туговати, него се треба борити за своје најрођеније да им Господ додели анђеоско насеље. То се тражи. А тугом се ништа не постиже. Себи се здравље ремети, и својом тугом душама ремети мир који су оне добиле од Господа. Зато треба да будемо молитвени, да се молимо за своје рођене. /.../ Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи. Ако се нису на време покајали, ми треба да се молимо од срца Господу, да им опрости грехе јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања. За оне ближње који се нису покајали, морамо да чинимо добра дела за спомен и за њихов покој, јер то се прима пред Богом. /.../ Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли је – да се молимо Богу за покој њихових душа и да, тамо где има свакодневна Света Литургија, дамо њихова имена, и да молимо свештенике да се моле з покој њихових душа. Свакодневна Литургија се служи у манастирима. 

 

​

bottom of page