Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, говори Господ, Који јесте, и који беше, и који ће доћи, Сведржитељ.“ (Откровење Св. Јована 1,8 )
Почетак и Крај. Садашњост и Вјечност.
Исус је наш Живот. Он је Једини могао, с правом рећи да је Алфа и Омега… Он ће зауставити вријеме и времена више неће бити. Нама вријеме истиче од рођења. Неко траје у времену кратко, неко мало дуже. Душа из тијела се сели опет Ономе Који ју је и подаарио. Тијело се враћа земљи. До Омеге “који ће доћи” и васкрснути све који су живјели. И сви ћемо вјечно живи бити. Сведржитељ ће одвојити жито од кукоља, јагањце од коза, добре од злих, љубав од мржње, таму од свјетлости.
Сваки дан кад се пробудиш Нова ти је година и дар Божији. У новом дану Сведржитељ нас благосиља да постанемо Нови људи.
Људи су смислили секунде, минуте и године да би математиком рачунали живљење и догађаје. Да би записивали шта се када десило и од када до када живио човјек.
Борислав Пекић пише: “Кажем ово зато што сам сигуран да су и победници и побеђени, хтели или не, сахрањени у истом гробу случајности коју еуфемистички зовемо повесном нуждом.”
Побједник свих побједника и Утјешитељ свих поражених, а сви смо и једно и друго сваки боговети дан, Јесте Исус Христос. Похрањени смо сви у исто вријеме са немогућношћу превазилажења датости или “повесне нужде”. Рађање и умирање. Свјетлост која песимизам разлаже у ситне комаде и онда је наново као Рубикова коцку тачно посложи чини нас оптимистима.
Свети владика Николај Жички и Охридски оне који хоће и одлуче живјети у неслагању коцкица живота зове песимистима или “мртвачким капелама”. Док они који се изборе против себе и предавању линији нижег отпора у животу су оптимисти.
Јер насупрот предаји бирају “нека буде борба непрестана” (Његош).
Дакле, Нови дан је Нова година.
У Новом дану можеш постати дио “Нове твари” и Јединог Новог под Сунцем. “Таштина над таштинама све је таштина”, описује старозавјетни премудри Соломон, чекајући Ново. Ново јутро да сване.
У суштини сваки човјек јесте Боготражитељ који узвикује: Мараната! Да, дођи Господе и усели се у мене! Само; потребно се пробудити. “Душо моја устани што спаваш, крај се приближава. Онда, ако отвориш очи, умом прихватити Алфу и Омегу.
Младост пролази, старост некима дође, неки и не дочекају. А човјек је биће створено за вјечност, не за трулежност. (Свети авва Јустин Ћелијски. Пробудити се, устати са постеље своје, борити се срчано са старим собом и молити се Сведржитељу да постанемо нови у Новоме, мудри од Премудрог (Св. Максим Исповједник), у Ономе Који Јесте Исти и данас и сутра и заувијек. (Св. Апостол Павле).
Другим кораком хтјети закорачити у трезвеноумље, то јест: Јеванђеље, и докле год живјети тако не заборављајући никада да Исус Христос, наш истински Живот Јесте Алфа и Омега. Живјети живот “пуним плућима”, значи удисати и издисати Љубав неисказиву Христа Бога нашега.
Храбро и слободно сами тући свој гријех и не уступати “гладном лаву који гледа кога да прождере” ни јоте, ни секунде заборава да је Исус Побједник.
Вјечитог Побједника имамо и “с новим годом” само с Њим живјети живљење наше.
Црква је одредила да за сваки дан у годину, у кругу године славимо Свете и Празнике. Тако да данас славимо Обрезање Господње и Светог Василија Великог. По Јулијанском календару то је први јануар а по Григоријанском 14 јануар. И ми данас честитајући најприје Празник желимо једни другима срећну и благословену наступајућу 2023 годину.
Син Божији постао је Син Човјечији, од Духа Светога и Марије Дјеве оваплоћен. Између Свете Тројице: Оца и Сина и Светога Духа, Син Божији прихвата неописиво и крајње унижење да би нас узвисио и подигао на пијадестал који нама, људима, који смо створени по Лику Његовом, и припада.
Да будемо људи, а не нељуди. (Патријарх Павле). Уставши од сна, опијености временом и својим страстољубљем, кренемо одмах пут вјечности. “Чувајмо образ” (патријарх Павле), чувајући образ Господњи у себи и као Свети Игњатије, живимо носећи Бога у себи у свом срцу Лице Христово Свијетло.
Бог нам је дао и дарује Дар. Живот на почетку, благодат у продужетку. Дарује нам Себе, раздељује се нераздељиво и никада не нестаје. Зато, у тишини и смирено “тргнимо се момци са одушевљењем” (Св. Апостол Павле) и користимо вријеме које нам је дато и године које нам зна Господ да Љубав Христова, тј: Њега уселимо у себе. “Не живим више ја, него Христос живи у мени”, и “љубите једни друге као што љубим ја вас” (Св. Апостол Павле). Да пробудивши се, отрезнивши се, отргавши се старих навика, заволимо, зажелимо да постанемо милокрвни, милосрдни, све опраштајући, све вјерујући и свима добро (спасење) хтјети и молити.
Са Христом нам је сваки дан Нова година.
А свака Нова година корак ка Јерусалиму небеском. А корак према небеском Јерусалиму пребивање у вјери, нади и љубави. Очекивање скором, наступајућем вјечном году који више неће проћи: благословеном царству Оца и Сина и Светога Духа..
На крају ћу Вас поздравити светогорским поздравом, пожелевши нам исто: Видимо се у Царству небеском!
И сада и заувијек и у вјекове вјекова.
Амин.
о. Симон Туркић